Dragi moj čitaoče, tj. tragaoče za lepim poklonom za sve prilike, da ti predstavim tim ljudi koji prave Vratanca od srca®.
Nećete ovde naći klasične biografije, već jednu pričicu koja će vam, nadam se, ugrejati dušu. 🧡
Maja Rueger
Već sam se predstavila na početnoj strani, pa znate s kim imate posla 😉
Pored svog profesionalnog identiteta, predstavljam vam se i lično.
Najvažnije u životu mi je to da sam majka jednog odraslog momka (stasalog za ženidbu). Moj sin je moj izvor sreće, ali ume i da frustrira žestoko. Njemu se projekat „Vratanca“ baš i nije dopao, ali se redovno odazove kad je potrebna pomoć. Autor je rečenice: “Ako do marta prodate jedna vratanca, ja ću da ih pojedem!“ Vratanca su prodata mnogo pre marta, ali ni jedna mu nismo dali da pojede, da ne bi pokvario stomak. On je pomagač iz senke, pa sva vratanca su bar jednom prošla i kroz njegove ruke. Ljubi ga majka… 😊
Tu je i njegova devojka povremeno, mala, slatka i vrlo kreativna. Vrbujem je da bude stalna postava tima „Vratanaca“.
Takođe sam i supruga jednog zgodnog i duhovitog Švabe. Odatle mi ovo nemačko prezime.
On voli da ga zovu Švaba pa se i sam tako predstavlja. Inače se u mojim tekstovima pominje kao „voljeno biće“.
Pored toga, on je i moj partner in crime – prvi čuje svaku moju blesavu ideju, i pošto je i on blesav – do sada ni za jednu nije rekao da je glupa ili da je batalim, već je uvek podržavao i čak podstrekivao. Kod nas ono „Idem s tobom na kraj sveta!“ – nije samo fraza. Ja sam stvarno dokazala da to i mislim pa gde on sa svojim poslom – tu i ja!
Švaba za svaki problem ima rešenje, ali ume i da napravi problem, pa onda ja moram da tražim rešenje. Ali, šta je – tu je! Čini mi se da ćemo se mi tako ćerati celog života 💖💖💖
Ja sam takođe i Milenina starija sestra. A pošto je moja sestra vrlo kreativna, već na početku sam i nju uvukla u projekat „Vratanca“ pa o njoj čitajte u tekstu ispod.👇
Ni slučajno ne smem da zaboravim da pomenem tatu! ❗❗❗ Što je stariji, to je zamerljiviji, doduše nekako pasivno-agresivno ume da uputi primedbu, ali je duša od čoveka i posle Švabe je prvi koji je čuo celu ideju o vratancima. Tata je iz hobija počeo da se bavi stolarstvom, ali kad su banke po Srbiji počele da nestaju, a on je radio u jednoj, tata je svoj hobi pretvorio u profesiju. Mislim da sam na njega dosta povukla, ali ne smem da mu kažem, uobraziće se. Tata nam je beskrajno pomogao!
Prva vratanca smo radile ispod jasena u njegovom dvorištu kad je lepo vreme, a onda smo mu i radionicu zaposele kad je padala kiša.
Tata za sve ima rešenje. Bio mi je glavni konsultant po pitanju materijala, tehnika, aparata, pravi nam neke delove vratanca, a neretko mu i maznemo nešto iz radnje. Kad nešto ne znamo kako da se uradi, imamo kome da se obratimo. 👌
Ostatak porodice bliže i dalje, iz pozadine posmatra i interesuje se, podržava i pomaže, ali nisu direktno uključeni u proizvodnju.
Moj brat od tetke je jedna prava mica jer nam je dao na korišćenje jedan veliki prostor pa smo tamo smestili sav materijal za rad. 😇😇😇 Takođe, tamo je smešten i sav moj nameštaj iz dnevne sobe koji je pretekao posle renoviranja, pa mirna srca mogu da kažem da kad radim vratanca, osećam se kao kod kuće!
Beskrajno sam zahvalna celoj familiji. Volim vas i ne zamerajte mi što sam ponekad prznica i nestrpljiva i sve hoću za juče, ali razumejte moj „svrab mozga“ kad se javi.
Inače, da se zna, stalnu postavu Vratanaca čine Tanja, Glorija i moja malenkost. Ostali se fakultativno uključuju. Nas tri smo se posle mnogo godina videle na godišnjici mature (ne pitajte koje po redu!) i kako smo se tamo sastale, tako se više nismo rastale 😊
Tanja Pavlović Miljković
Kad sam osmislila vratanca i shvatila da je to ogroman posao, prvu koju sam vrbovala za partnera, bila je Tanja. Rekoh: “Aj dođi kod mene, imam neki predlog da nešto radimo“.
Nisam ni sekundu sumnjala da će reći NE. Ona se oduševila idejom i već nakon nekoliko dana našeg brainstormovanja porukama preko vibera, počesmo da se bavimo konkretnim stvarima.
Kako je to izgledalo? Pa tako što kad ja zaribam sa nekom idejom i počnem da bagujem, Tanja ima rešenje i dopuni me u sekundi! Što ja ne mogu da ukapiram, Tajči mi razjasni i nacrta (bukvalno), pa ja dođem do onog „A-haaaa!“.
Inače, Tajči je kao ono hiperaktivno jare iz klipa koji kruži društvenim mrežama. Samo zuji okolo, nema mira. Ona je najmajstoričaviji deo tima (ko ne zna šta znači majstoričav, neka pogleda u VuKajliji 😊).
Šve što treba da se popravi, namesti, ušrafi, pritegne… – eto ti Tanje! Da se kao najveštije majmunče popne gde god treba, sredi i popravi – to može samo Tajči.
Inače tehnolog po struci, svakakva nova rešenja je upravo Tanja osmislila. Oduševila nas je novim tehnikama farbanja vratanaca, miksovanjem boja, premazivanjem vratanaca kojekakvim čudima da budu mirisna i sjajna, pronalaženjem novih materijala, sitnih aparatića za pomoć u radu i slično. 👌👏🧵🔨🛠🔧⚙✒✂
U početku se malo durila i govorila kako nije kreativna, ali kad je jednom pokrenuta lavina – više nije stala!
Tanja je više puta upropašćena vratanca (najčešće od strane mene), spašavala i pravila umetnička dela. Kad ne skakuće okolo i ne penje se po nameštaju u radionici, Tanja je jedna smiiiiiirenaaaa i strpljiva žena koja satima može da zakucava, brusi, šrafi, slika, lepi…
Što bi rekli: “Za sve je Bog dao!“ Sumnjam da je Bog imao nekog udela, ali svakako je onaj tip za koga se kaže „da ne postoji, trebalo bi je izmisliti“.
Ponekad pomene da je prethodne noći bila u radionici da proba nešto (npr. novu boju, motiv ili slično), pa je i ona osoba koju sam uspešno zarazila onim svojim kreativnim svrabom.
Sem što je deo tima Vratanaca, Tanja je i uspešan preduzetnik: bavi se uzgojem i distribucijom mikrobilja. 👏☘🌱🍀🌾🌻
Bez njenog bosiljka, baby rotkvica, suncokreta i slično, ne prolaze naša druženja, a mene je učinila zavisnikom od mojito mente bez koje više ni jedan smoothie za mene nije jestiv! Kad na fotkama u pozadini vidite neke biljčice, da znate to je iz Tanjine baštice.
Tanja je i ponosna majka jedne odrasle ćerke i takođe jednog „ljubigamajka“ sina. Takođe, povremeno radi kao model i pozira za fotkanje.
Inače je svoje poslovne veštine brusila u komercijalnim timovima velikih kompanija duvanske industrije, ali je to ostavila i okrenula se zdravom životu i kreativnim poslovima.
Uostalom, šta ja ima o njoj da pišem, evo nek se i sama javi…
…Ćuti i radi. Ne želi da piše 😊
Glorija Gavrovska
Neko bi rekao da je Glorija prezauzeta žena i da neće da se bavi detinjarijama kao što su vratanca. Taj neko sam bila ja. Sasvim spontano, jednog dana ispod jasena u tatinom dvorištu kad smo prvi put seli da radimo vratanca, pridružila nam se Gloci.
Nije planirala da nešto radi, nego eto, da se družimo i da drugaricama malo pritekne u pomoć. Ono što niko tada nije znao, jeste da se vratanca tako uvuku pod kožu i kad jednom uzmeš te male komade drveta i počneš da ih obrađuješ i oslikavaš, desi se ljubav na prvi dodir i nema nazad!
Sada je ona žena za sve spremna kad su u pitanju vratanca. 💪👌🙌 Oko nabavke materijala, organizacije posla, preuzimanja, slanja, pripreme vratanaca za dekorisanje, farbanje, lakiranje… U početku je malo izbegavala da dekoriše vratanca i vadila se kako nije dobra u tome, a onda smo je provalili! Sve ona zna i ume, samo se ponekad malo femka i tvrdi pazar. Šalim se, ona je jedna samokritična osoba pa malo odmerava pre nego što nešto uradi – nije kao Tanja i ja, ali se desilo koji put da se postavi pitanje: “Ko je ovo zeznuo?“, a da Gloci kaže: “Ja, bato.“ 🙄🙄🙄
Ako nekom odgovara epitet „majka, žena, kraljica“ – onda je to Glorija. U ovom trenutku majka četvoro dece i baka petoro unučadi, a uskoro će ih biti i više!
Takođe preduzetnica, uspešna u oblasti trgovine, ali sve je to manje važno u odnosu na njene ljudske kvalitete. Gloci je osoba na koju uvek možeš da računaš i da se osloniš, i bukvalno s obzirom na to da je ona jedna veeelika žena! Ja ne poznajem osobu koja ume tako iskreno da se obraduje i da joj se to vidi kao što je ona.
Kad mi se javi na telefon onim dugim: „Alooooooo?“, meni je već sav bedak oterala. Pored toga što najiskrenije može da se obraduje, ja ne poznajem nikoga ko tako lepo i primereno ume da se ponaša u kafani, a kafanu volimo sve tri! Teežak veseljak, toplo je preporučujem da svima bude melem na ranu kad im zatreba.
Da nam Gloci nije tu, nekad bismo i umrle od gladi kad se zanesemo poslom, ali sa njom nema šanse! Gloci pazi na nas da nismo gladne, da nam nije hladno, rekoh vam: „Žena, majka, kraljica“!
Kao što je moj Švaba ni kriv ni dužan bio uvučen u Vratanca, tako je, još manje kriv i dužan, uvučen i njen suprug. Nikad nam nije rekao da smo dosadne, da je nešto što smo osmislile bez veze, već je uvek imao predlog i rešenje kad zapadnemo u ćorsokak. Doduše, nekoliko puta nam je primedbovao kako ćemo da mu pokvarimo ženu, ali znamo mi njega dobricu i šaljivdžiju, pa ga ne uzimamo za ozbiljno.
I ostatak Glorijine porodice „pati“ zbog vratanaca. Njena ćerka nam se često pridružuje u radu, jedna divana devojka baš kao da je Glorija rodila i vaspitavala. Ona je od onih mirnih i predanih, tiho i posvećeno radi i strpljivo svaki detaljčić postavi na mesto. Najmlađeg sina smo više puta iscimale da nam nešto nosi i pomaže, pa je i on još jedan „LjubiGaMajka“ pomagač iz pozadine.
Da Gloci nešto ovde napiše za sebe? Neeeeeeeeeee, mrzi nju da piše, ona je žena za konkretne stvari!
Milena Marković Memedović
Šta da napišem o osobi koju znam od prvog dana njenog života? Ko nema sestru, taj ne zna šta je podrška, ali ni svađa!🧡🧡🧡🧡
Moja mlađa sestra, u familiji je poznata kao Maga – taj nadimak joj je nadenuo njen sestrić kad je bio mali, onaj moj „LjubiGaMajka“ i tako ona ostade Maga za sve.
Maga je rezervni sastav tima Vratanaca ali od onih igrača sa klupe koji kad utrče, reše utakmicu sa pet golova razlike! Oduvek je bila kreativna, voli da slika, lepi, smišlja zanimljive stvari.
Ona je bila osoba od najvećeg uticaja na mog sina, od njihovih kreativnih ideja i avantura često me bolela glava. Ali tome tetke i služe, posebno ako su slobodne u vreme kad su sestrići još mali.
Onda se rodila njena ćerka a moja sestričina, pa je i meni pružena prilika da „kvarim“ neko dete, ali se nisam usudila! Maga je profesor srpskog jezika i književnosti, pa je stručno uspevala da zaustavi moje i najmanje pokušaje kvarenja dece.
Inače je “leteća” – Magin dan je kao bumbarov let! Zato je i rezervna klupa. Kad je na’vatamo ili kad je nešto stani-pani zbog rokova, nema šale. I ona nas je naučila nekim tehnikama, forama sa bojama i slično. Moram da priznam, kad je u pitanju oslikavanje vratanaca, Maga je bar dva koplja iznad nas po kreativnosti. I ona je ta koja popravlja ako nešto ne ispadne kako smo zamislile. Ako vidite neka vratanca sa oslikanom životinjicom, vrlo verovatno da ih je Maga oslikala. 😻🐵🐶🐺🦁🦊🦝🐷🐭🐰🦄🐼🐾🦔🐇🐬🐥
Moja sestra i sestričina su veliki obožavaoci životinja. Volontiraju u udruženju koje se bavi zbrinjavanjem životinja. Tamo ona prosipa najveći broj svojih kreativnih ideja, pa sam ja ponekad ljubomorna na sve te konje, pse, mačke, divlje prasiće i ostalo.
Ja sam kao tetka, za sestričin deseti rođendan, došla na ideju, a zatim i sprovela u delo, da organizujem kreativnu radionicu „Vratanca mašte“ tokom koje su deca dekorisala vratanca. Kad sam joj predstavila ideju, oduševila se i imala još hiljadu zamisli od koje su neke i bile izvodljive, ljubi je tetka. 😊 😊
Ona je okupila svoje drugare, pričali smo o tome šta je kreativnost, a onda su to dečica i pokazala na delu. Baš smo uživali svi! Moja sestričina je takođe kreativna na majku i ponekad se i sama priključi oslikavanju vratanaca, mada joj brzo dosadi pa mora majka da dovrši.
A sada, reč predajem Magi, pa neka ona dopuni šta ja propustih…
….Kaže da sam sve rekla. I više nego što je trebalo 😊
Stefan Milanović
Kad je došlo vreme za izradu vratanaca, našla sam se u velikom problemu: ko će biti ona prva ruka koja će držati vratanca, u praktičnom i tehničkom delu izrade? Neko ko je kreativan, neko ko je spreman za nove stvari, neko kome to neće biti bezvezan posao, neko ko će isto imati strast za moj baby-projekat koji me tako čini srećnom… Posle duge potrage, i desetine obavljenih poziva, našla sam ga: Stefan!👌👏😇
Objasnila sam mu telefonom šta želim, pitala:“Je l’ možeš?“, kaže:“Mogu.“
Pitam:“Kad?“ Kaže:“Kad ’oćeš!“
I tako, sutradan Tanja, Švaba i ja kod njega u radionici, objašnjavamo šta hoćemo, ali ne znamo tačno kako da se to izvede. A on kaže:“A šta misliš ovako?“ I reši dečko problem!
Odmah smo se skontali i dogovorili prvu probnu seriju vratanaca. Kad je došao kod mene sa prototipovima, prvo je rekao: “Ajde da vidim šta ne valja i kako da sredim to!“ Naravno, vratanca se stalno usavršavaju, dobijamo nove ideje, pronalazimo nova rešenja, poboljšavamo ih.
Definitivno je on bio prava osoba za vratanca. Stefan je mlad dečko, taze oženjen, vredan i pametan, a uz to ima kefalo za rešavanje enigmi. Sve što sam zamislila i htela da napravi – on je našao rešenje i napravio.
Stefan je prva (i prava) ruka koja drži vratanca. On seče vratanca i simbole na njima i tako dok još mirišu na drvo i paljevinu od graviranja, donosi ih nama.
Posle njega, vratanca dospevaju u naše šake. Verovali ili ne, sigurno svaka vratanca stotinu puta prođu kroz naše ruke dok nisu spremna za isporuku.
Ono što vi vidite lepo zapakovano u kutiji, rezultat je marljivog rada i trebalo je puno vremena da od prototipa dobijemo to što ćete nekome pokloniti od srca.
Eto, ovo je (ukratko 😉) ono što sam želela da vam kažem o vratancima od srca.
Ne samo da se poklanjaju od srca, već i otvaraju i osvajaju srca – naša su osvojila na prvi dodir.
Kad bi se bar promil one energije i sreće koju imamo dok radimo vratanca preneo i na vas koji ih držite u ruci, bili biste srećni do neba i nazad!